|
MARJAN MILOVANOVIĆ,
rođen 1857. god. u selu Mala Vrbnica kraj Brusa, od oca
Vukomana (3)
.
Završio je nekoliko
razreda bogoslovije. Nema tačnih podataka o datumu stupanja u
brak sa suprugom Draginjom Radosavljević iz sela Kočane.
Najverovatnije, bilo je to negde između 1874. i 1875. god, što
znači vrlo mlad u svojoj sedamnaestoj, odnosno osamnaestoj
godini života. U braku supružnici dobiše petoro dece: Mirka,
Živojina, Nikolu, LJubicu i Aleksandra.
Na protivljenje a bez
blagoslova svoga oca, Marjan odluči da se preseli u toplički
kraj, u blizini sela Tulare
(4) . Sa sobom
povede suprugu Draginju, sinove Mirka i Živojina i jedno magare.
Od imovine iz starog kraja ponese nešto malo odeće, hrane,
sudova za obedovanje i jedan bakrač (5) . Kako
beše oskudnog imovnog stanja, na brzu ruku sagradi kolibu na
proplanku ondašnjih šuma, severozapadno od sela Donja Konjuša.
U neposrednoj blizini kolibe vođaše stari rimski put koji
povezivaše Drač, Prištinu i topličku kotlinu sa Nišom.
Kasnijih godina, usled buke konjskih zaprega i straha od nasrtaja
zulumćara (6) , preseli se u atar sadašnjih kuća u
selo Tulare. Preseljenjem na novu lokaciju Marjan sa svojim
sinovima Mirkom i Živojinom sagradi kuću čatmaru (7) .
U vremenu Marjanovog doseljenja
Tulare brojaše sedamnaest domaćinstava (8) . Između ostalih bile su to familije:
Spasić, Radosavljević, Šutanovac, Jaćović, Krpić,
Stevčić, Marković, Timotojević, Tatić i druge. Škole u selu
nije bilo. Svoju decu Marjan je sam učio pismenosti. Kao
čestit, pošten i za ono vreme učen čovek uživao je veliko
poverenje i ugled u novom kraju. Više puta biran je za kmeta
sela. Pored rada na poljoprivredi bavio se i pomeljarstvom u
svojoj novosagrađenoj vodenici, potočari (9) .
Kao pobožan hrišćanin
pravoslavne veroispovesti slavio je slave: Trnovu Paraskevu 8.
avgusta i Svetu Petku 27. oktobra (10) .
Za vreme Prvog svetskog rata razbole se od tifusa i u 58. godini života, 9. marta 1915. god, umre u Tularu. Na mestu sahrane sinovi mu podigoše nadgrobni spomenik.
Marjanovo potomstvo sa suprugom Draginjom na dan 01. 11. 1997. god. brojalo je 288 lica (243 živih, nastanjenih u 27 naseljenih mesta i 45 umrlih, sahranjenih u 14 mesta). Od toga su: 143 muškog pola (118 živih i 25 umrlih) i 145 ženskog pola, (125 živih i 20 umrlih), imenovanih u 56 prezimena i 175 različitih imena, od kojih su najučestalija: kod muškaraca Milan 10 puta, kod žena Jelena 9 puta. Izračunata prosečna dužina njegovog života i života umrlih potomaka iznosi: 47 godina, 5 meseci i 15 dana. Prosečna starost njegovih živih potomaka na dan 19. 12. 1997. god. iznosila je 31 godinu i 7 dana.
Marjanovo potomstvo sa prezimenom Milovanović iznosi 48 lica. Od toga su: 36 muškog pola (25 živih i 11 umrlih) i 12 ženskog pola (9 živih i 3 umrlih).
DRAGINJA MILOVANOVIĆ, supruga
Marjana Milovanovića, rođena je 1857. god. u selu
Kočina kraj Brusa od oca Živojna Radosavljevića (10a) .Nema tačnih podataka o datumu
stupanja u brak sa suprugom Marjanom , bilo je to negde između
1874. i 1875. god. U braku supružnici dobiše petoro dece:
Mirka, Živojina, Nikolu, LJubicu i Aleksandra.
U Prvom svetskom ratu , 9. marta 1915. god. smrt joj zadesi muža Marjana. Sa sinom Mirkom i snajama Vukenom, Radom i LJubicom održava svoje domaćinstvo, do povratka ostala tri sina sa Solunskog fronta. Povratkom sinova njenoj sreći ne beše kraja. Međutim, lepota u oslobođenoj zemlji i miru za Draginju ne potraja dugo. Razbole se i umre 1. septembra 1923. god. u svojoj 66 god. života. Sa tugom i bolom sinovi je sahraniše na seoskom groblju u Tularu. Na mestu sahrane podigoše joj nadgrobni spomenik u znak sećanja i zahvalnosti za svu ljubav i dobrotu što im je podarila.
DANICA MILOVANOVIĆ, supruga Stanoja Milovanovića, rođena je 3. jula 1903. god. u Tularu, od oca Gmitra i majke Stojadinke Krpić. Stupila je u brak sa Stanojem 27. maja 1923. god. Životna sreća joj ne beše naklonjena. Ne dočeka u braku ni sedam meseci, razbole se i umre 25. decembra 1923. god. Tuga i bol zaviše u crno dva domaćinstva. U životu provela je svega 20 godina, 5 meseci i 22 dana. NJenom smrću ugasi se i poslednji izdanak Gmitrove i Stojadinkine loze. Od mnogobrojno rođene dece ostadoše doživotno usamljeni u tuzi i bolu. Na seoskom groblju u Tularu podigoše joj nadgrobni spomenik.
MILUNKA MILOVANOVIĆ, supruga Stanoja Milovanovića, rođena je 5. februara 1904. god. u selu Bresničić, od oca Stanka i majke LJubice Veljković. U dvadesetiprvoj godini života biva zaprošena i stupa u brak 8. februara 1925. god. sa Stanojem, posle smrti njegove prve supruge. U braku sa istim rodi dvoje dece: ćerku Vilu i sina Velibora. Životna sreća joj ne beše naklonjena. Nakon devetogodišnjeg bračnog života razbole se i umre u Beogradu 3. maja 1934. god. sa navršenih 30 godina, 2 meseca i 28 dana starosti. Sahranjena je u Tularu. Na mestu sahrane podignut joj je nadgrobni spomenik.
RADA MILOVANOVIĆ, supruga Živojina Milovanovića, rođena je 1880. god. u selu Brzeće kraj Brusa, od oca Savka i majke Milane Jablanović. Zajedno sa roditeljima kao dete preseljava se iz rodnog kraja u novu životnu sredinu topličkog kraja u selo Tulare, osamdesetih godina devetnaestog veka. U dvadesetiprvoj godini života stupa u brak, 14. oktobra 1901. god, sa Živojnom. U braku rodi tri sina: LJubomira, Miluna i Stanisava i dve ćeri: Malinu i Zorku. Sin Milun šest meseci i 24 dana po rođenju umre (21.09.1904. + 14.04.1905.).
Prvi red,
sleva na desno: Jugoslavka, Kovinka i Milan.
Drugi red: Radoslav, Stanisav, Leposava, Rada, Stana i Stojan.
Vreme u kojem je živela karakterišu ratne prilike. Sa petoro nejake dece u zajedničkom domaćinstvu mnogočlane porodice provodi teške dane. Suprug Živojin je više na bojnim poljima nego kod kuće. I kad se beše materijalno-ekonomski položaj u državi i porodici donekle popravio i za ondašnje prilike stabilizovao, Radino narušeno zdravstveno stanje se sve više i više pogoršavalo. Razbole se i na samrtničkoj postelji 16. jula 1940. god. ispusti dušu u šezdesetoj godini života. Sahranjena je u Tularu. Na mestu sahrane podignut joj je nadgrobni spomenik.
STANKA MILOVANOVIĆ, supruga Stanoja Milovanovića, rođena je u Velikom Borku, sa prezimenom po rođenju Pavlović. Stupila je u brak sa Stanojem u toku 1935. god. u Beogradu, nakon smrti njegove druge supruge. U životu bavila se uzgajanjem i prodajom cveća. U braku sa Stanojem nije imala dece. Život joj se gasi u 52. godini života 1947. god. Sahranjena je u Beogradu.
MIRKO MILOVANOVIĆ, po
rođenju prvo dete Marjana i Draginje Milovanović. Rođen je 16.
avgusta 1876. god. u selu Mala Brbnica. Vojni rok nije
služio. Aktivno je pružao pomoć učesnicima Topličkog ustanka
1917. god. Oko godinu dana proveo je u zarobljeništvu u mestu
Dragoman u Bugarskoj. Pored rada na poljoprivredi, sa uspehom je
radio abaxijski zanat (11) . Izradom
šumadijskih anterija posebno se odlikovao. Oženi se Vukenom
Pribaković iz Jelakca. U braku dobiše sedmoro dece: Katu,
Nadeždu, Stanoja, Martu, Mirsu i dvoje nekršteno.Umre u 77.
godini života 28. marta 1953. god. u 23,00 časova. Na mestu
sahrane podigoše mu nadgrobni spomenik.
VUKENA MILOVANOVIĆ, supruga Mirka Milovanovića, rođena je 10. maja 1883. god. u selu Jelakce, od oca Pavla i majke Draginje Pribaković. Sa nepunih petnaest godina udaje se za Mirka, 13. oktobra 1897. god. U braku rodi sedmoro dece: Katu, Nadeždu, dvoje nekršteno, Stanoja, Martu i Mirsu. Razbole se od moždanog udara, i na bolesničkoj postelji provede oko dve godine. Umre 8. marta 1954. god. sa navršenih 70 godina, 9 meseci i 26 dana života. Sahranjena je na seoskom groblju u Tularu. Na mestu sahrane podignut joj je nadgrobni spomenik.
 |
|
| povratak na sadržaj | sledeća stranica |