P R E D G O V O R

Život predaka, naročito onih iz davne prošlosti, od uvek je budio jaku radoznalost i pažnju savremenika. U rasvetljavanju istine naša misao je živo usredsređena na sve ono što nam je prethodilo. Pored ličnih pobuda i individualnih sklonosti objašnjenje nalazimo u stalnoj čovekovoj težnji za savladavanjem ljudske prolaznosti.

Razjašnjavanje prošlosti mojih predaka je samo pokušaj oživljavanja stvarnosti, koja je postojala, a usled nedostatka pisanih dokumenata ostala prekrivena velom zaborava i tajni. Premda reč nije jedini i uvek najmoćniji izraz ljudskog duha, u ovom slučaju ona onemogućava neminovnost zaborava.

Iako podataka o životu mojih predaka ima veoma malo ipak sam se odlučio za ovaj rad, jer osmišljavanje relativne istine o precima na ovaj nači poprima magnetska svojstva i privlači savremenike.

Zbog svega toga teško je bilo nešto više i dublje sagledati poreklo familije Milovanović. Pouzdano se zna da su preci ove familije naselili selo Tulare (1) iz sela Mala Vrbnica, nedaleko od Brusa. Odakle su došli u Malu Vrbnicu? Prema nekim kazivanjima sa područja Crne Gore, iz okoline Nikšića. Međutim, može se pretpostaviti da su došli iz Hercegovine, iz okoline Nevesinja, odakle je familija Milovanović donela svoj nadimak (ranije prezime) Gutić (2).

U radu na unošenju biografskih podataka služio sam se mahom izvornim dokumentima lica koja su umrla, a za savremenike kombinacijom pisanih dokumenata i usmenih iskaza. Manji broj rođaka, zamoljenih da mi pošalju neke od podataka o svojim precima, koji su verodostojniji i detaljniji od onih sa kojima sam raspolagao, nije se odazvao. NJihov negativan odnos prema ovom poslu postavio je pred mene dodatni napor pri prikupljanju optimalnog minimuma, koji bi zadovoljio i najskromnije kriterijume.

Potrebu za pisanjem ove vrste publikacije osećao sam mnogo ranije. Međutim, emotivni naboj kulminirao je u meni neposredno posle smrti moje majke. Ona je posedovala izuzetno dobro pamćenje. Tokom svog života mogla je detaljno da opiše događaje koji su se odigravali pre pedeset, pa i više godina. NJenom smrću za mene je prestao da postoji jedan od izvora pouzdanih podataka, o poreklu i životu savremenika i predaka.

Upravo sada kada sam se odlučio da sažmem raspoložive podatke na jednom mestu, i pretvorim ih u pisani tekst poput ovog, osećam veliku potištenost što nisam u stanju da unesem više elemenata koji bi potpunije oslikavali naše pretke.

Svestan izvesnih nedostataka i manjkavosti koje prate ovaj rad, utehu nalazim u tome da je neko morao prvi početi.

U tekstualnom delu rodoslova najveći prostor ispunjavaju biografski podaci Živojina Milovanovića. Razloga zato ima više. Prvi, zato što sam najviše pisanih dokumenata sakupio o njemu, koji su mi pomogli pri rasvetljavanju najosnovnijih crta mesta, vremena i društveno-političkih prilika u kojima su naši preci proveli životni vek. Drugi, radi se o čoveku natprosečnih sposobnosti, sa jasno izraženim pozitivnim karakternim osobinama, koje su kod njega došle do potpunog izraza. Treći, možda najpresudniji razlog ovome, što je upravo njegova najveća zasluga za moje profesionalno opredeljenje, pa mu se i na ovaj način u spomen odužujem. U daljem radu, eventualno u drugom izdanju, po prikupljanju više podataka i za ostala lica, preraspodela prostora biće promenjena u korist ostalih.

Razmišljajući o tome za koji kriterijum se treba opredeliti pri određivanju lica, čije biografije bi sačinjavale ovaj deo publikacije, smatrao sam da u ovom izdanju treba da budu obuhvaćena: 1) lica koja po rođenju nose prezime Milovanović; 2) lica koja su po rođenju nosila prezime Milovanović, a po sklapanju braka isto su zamenila novim; i 3) lica koja su po osnovi sklapanja braka promenila svoje ranije prezime u prezime Milovanović. Za ostala lica koja su u krvnom srodstvu familije (2a) Milovanović, a nisu obuhvaćena predhodnim kriterijumom, izvestan prostor dat je u fusnotama, u zavisnosti od raspoloživih podataka i prostora.

Pisanje ove publikacije ni u kom slučaju nije imalo za cilj komercijalnu svrhu. Osnovna mu je zamisao stvaranje priručnika za obaveštavanje zainteresovanih o celokupnom potomstvu Marjanove loze. Ovim putem pružena je mogućnost čitaocima, da na vrlo lak i jednostavan način dođu do interesantnih podataka o licima i događajima u vremenu nihovog života. Štampanjem rodoslova pod simboličnim naslovom KORENI I IZDANCI MARJANOVE LOZE stvoreno je po prvi put u celini sažeto svedočanstvo o precima i savremenicima. Uneti podaci na izvestan način predstavljaju solidnu osnovu za upoznavanje sa lozom (2b) i čvrstu podlogu za dalje praćenje razvoja stabla, pri dopuni i štampanju narednih izdanja.

Potrebu za istinom o svojim precima čovek je od iskona osećao. Kada je nije imao po vlastitoj meri, u mašti je stvarao. Ni ja se nisam mogao u potpunosti lišiti tih premisa. Neka mi bude od strane čitalaca oprošteno što ne uspeh da u celosti ispunim očekivanja u sastavljanju svih kamenčića mozaika Marjanove loze i njegovih predaka. Nedostajuće bisere pokušah da upotpunim zrncima ljubavi, smatrajući da su najplodotvornija.

Izvinjavam se svima kod kojih se potkrala greška bilo koje vrste, pa je došlo do štampanja netačnih podataka. Molim da mi se ukaže, kako bih u narednom izdanju otklonio i najminimalnije prepreke za što bolje upoznavanje svoga roda.

Zahvaljujem svima koi su mi ukazivali i pružali ma kakvu pomoć u proučavanju, prikupljanju, istraživanju i štampanju rodoslova. Zahvaljujem se profesorki Saši Luković, iz Niša, profesorki Biljani Milovanović i profesorki LJiljani Milenković iz Beograda, na lektorisanju rukopisa. Posebnu zahvalnost izražavam Pantić Milošu iz sela Donja Konjuša, na uloženom trudu pri vađenju podataka iz matičnih knjiga mesne kancelarije Beloljin SO Prokuplje, kao i svom sinu Milovanović Goranu na kompjuterskoj obradi teksta i pravljenju programa za analizu prikupljenih podataka.

Izuzetnu zahvalnost izražavam svojoj supruzi Nadi na tolerantnom odnosu prema meni u vreme prikupljanja i rada na ovom poslu, koji je u mnogome remetio kućni ambijent.

Autor.