АЗБУКА

ЋИРИЛИЧНОГ ПИСМА

Антилопа лепотица кад у пољу пасе, каваљер јој млади мужјак чува стражу зна се.
Бизони су животиње јаке, људи их користе због меса, коже и длаке.
Вукови у чопору личе на номаде, месо воле ал' не и да раде.
Гуштери су гмизавци без мане, кад огладне инсекте тамане.
Делфин  се у јатима  друже, удаљеност своју мере,  кад се криком служе.
Ђаволесна куна злобница је права, посластица њена пилећа је глава.
Египатска гуја отровна је змија, код ње отров кроз зубе избија.
Жаба са два тона крекетуша, пуна јој је гуша.
Зец усхићен сав у души, што највеће има уши.
Ирваси су животиње здраве, од њихове коже људи бунде праве.
Јеж хиљаду бодљи има, а храни се црвићима.
Корњача се хвали свима, да најдужи живот има.
Лав се снагом хвали сада, животињским царством влада.
Љиљак лети као вила, са радаром он управља крила.
Мачке преду кад мише не лове, тад им јава долази у снове.
Ноја свако  препознаје, он највеће снесе јаје.
Њему храброст никада не фали, сврачак мали поносно се хвали.
Овцу милу по малој памети свако  препознаје, она млеко, вуну, кад затреба, и месо нам даје.
Пас не лаје села ради, већ што нема шта да ради.
Рајска птица као дама, најлепша је међ птицама.
Слон једини сурлу има, највећи је међу свима.
Тетреб свим и свачим он се храни, детелину, јагоде и траву с апетитом инсекте тамани.
Ћурка са лакоћом шири перје своје, маше главом црвенкасто-љубичасте боје.
Убара је барска кока, кратког кљуна танка, витка и висока.
Фазан има лепо перје и блиставе боје, са канџама на ногама што му лепо стоје.
Хијена је чуднога изгледа, ноћу лови нико је не гледа.
Ципал врло честа морска риба, у водама целог света весела се она гиба.
Чворак бучан у јатима живи, своју храну он сакупља на пољу и њиви.
Џин медвед само месо ждере, а уз дрво с лакоћом се вере.
Шева птица певајући високо узлеће, скупља крила кад на земљу стрмоглаво слеће.

povratak na sadržaj