Djogi

УВОД

Јерослав Миловановић

Јерко

Издавач:

Удружење писацаа Србије

За издавача:

Васо Пештерац

Рецензенти:

Теодор Опалић,

професор и

Васо Пештерац,

Председник Удружења писаца Србије.

Лектор:

Теодор Опалић,

професор

Компјутерска припрема текста:

Горан Миловановић

Штампа:

''COMPUSCAN''

БЕОГРАД

Тираж: 300 примерака

ISBM 86-81911-40-6

Јерослав Миловановић

Јерко

ТОПЛИЧКИ ЖАР

(песме)

Збирка ових песама (родољубивих, љубавних, за децу и о деци) показује колико су искрена, јака и лепа осећања и мисли овог песника, који у осврту на своју прошлост налази песнички лепе и снажне мотиве и надахнуће којима оживљава своје успомене. Истовремено песник је присутан у току савремених догађаја и његово доживљавање данашњице може нам бити блиско, што још више приближава овог песника читаоцу, наравно ономе који воли поезију. Из целе ове збирке зрачи љубав за све што је лепо и добро у животу свих људи. Песник се, виђен према овим песмама, осећа стално."међу људима" и све што му је било и остало драго достојно је песме, као документа у уметничкој форми за очување успомена и за сликање свога "Ја". Јерослава Миловановића надахњује и призор када види ратара у пољу "где од зоре до мрака одмора нема", ту је и поздрав младим бригадистима који су марљиво и родољубиво изграђивали своју земљу.

Песник за њих, за бригадисте, каже:

"У њиховим грудима ватре су црвене,

у свету будућности битке добивене".

Мисао о слободи и о вољеној земљи присутна је у више песама, као што су и многи наши песници осећали тај свој "дуг" према отаџбини. Клицало се :

"Расти вољена земљо,

нек' ти подлога буде слобода!

Твој мир одише целим светом!"

Песник је гласан и јасан, искрен и нежан у свом обраћању свету, по чему се види да је спреман за један чист живот, за љубав и пријатељство, за напредак и залагање за доброту, која, у савременој књижевности нема највеће место, оно које јој припада.

Ј. Миловановић слави "вечну бакљу мира" воли "звона целога света" - звона која подсећају свет на доброту, на љубав. Наша земља му је "лепотица с безброј снова", и "земља храбрих мајки и синова". Песник је "опчињен младошћу" и "лепом сликом света" и жао му је што на тај свет ударају зле силе.

"У прошло време будућност ме враћа" - тако замишља овај песник свој одлазак у пензију. Ово је једна јака психолошка мисао, која се ретко у поезији овако казује. У опште, овај песник "с мислима својим се бори" и утврђује свој далеки путоказ, јер себи не дозвољава да се нађе на беспућу. Његов брод живота је "усмерен ка миру, демократији и слободи", а слобода је "најлепше царство" истиче овај песник. У овом циклусу је низ песама о завичају, о вољеном граду Београду, о селу Тулару (где је написано више песама пре десетак година), о Косову, о српској земљи, о избеглицама о сину.

"то је земља вечних бура"

поводом бомбардовања наше земље, наших градова од стране НАТО пакта аутор ових песама обраћа се свету и поручује с вером и надом да ће Србија опстати:

"Цела ће земља бити градилиште снова".

С посебном лепотом истиче се циклус љубавних песама, које песник назива "љубавни занос". Почевши од првих дана свога пунолетства песник каже да је био "препун својих жеља", и "препун сам снова". У "том свету и љубави тој" почео је још више да осећа величину, лепоту и смисао живљења и пева "У спомен вољеној", као и о болу због изгубљене љубави, али и о радости када опет доживљава љубав у "дан вечне младости" када осећа у себи и око себе "ватру истине", жар и нежност љубави, да је девојка "горска вила", "бисер мора" и њој воли да пева, њој - "голубици" и срећан је што с њом:

"У љубави остах ево живот цео".

Ваља посебно нагласити дар овог песника да пише лепе песме о деци и за децу и видно је да добро познаје и воли дечји свет. За њега је дете "цветић прави од главе до пете". Све ове песме о деци, има их двадесетак, могу и код деце и код старијих да изазову и смех и радост и зближавање и боље разумевање живота деце. Ту је и Миловановићев допринос за поштовање, јер у овој лирској врсти нема баш превише песама. Овде се види да је песниково срце пуно љубави за децу и ове песме увесељавају и одрасле и велико је задовољство читати их, јер у садржају ових песама нема бола, ни мучнине, нема ничега ружног. За ове своје дечје песме аутор каже:

"паписах их с љубављу,

певам их од шале.

С њима дочаравам

смисао живота,

оне су ми снага,

младост и лепота".

Ова збирка песама Ј. Миловановића потврђује и показује његов дар за поезију, и то ону и онакву какву љубитељи лепих песама воле, песама нежних, топлих, искрених и корисних за наш духовни мир и лепоту живљења.

Београд, 13.4.2004. г. Теодор Опалић,

професор

ПЕСНИЧКО ВИЂЕЊЕ СВЕТА

У ПОЕЗИЈИ ЈЕРОСЛАВА МИЛОВАНОВИЋА

У ЗБИРЦИ "ТОПЛИЧКИ ЖАР"

Поезија и ликовна уметност поседују више заједничких додирних тачака. Прави ликовни уметник је онај који ствара слике по својој замисли, не угледајући се ни на кога, такав је случај и са песницима. Прави песници су они који су пронашли свој начин у творењу стиха, оригиналан, својствен и непрепознатљив. Такав је један од њих и песник Јерослав Миловановић, са својом збирком поезије, завичајне насловљеном "Топлички жар", првом својом песничком књигом, оригиналном и својственом која завређује да се о њој каже нека реч више.

Песме у овој збирци тематски су подељене на више циклуса: На патриотску, љубавну, завичајну и поезију за децу и о деци, дакле шири дијапазон тема којима се песник Јерко Миловановић бави у својој поезији.

Васпитаван у духу патриотизма и љубави према људима и својој домовини, па зато и песме овог песника одишу патриотизмом и љубављу према својој земљи и свом завичају. Иако неке од ових песама потичу из давних шездесетих и седамдесетих година прошлог века оне одишу младалачком занесеношћу, а по тематици скоро и да се не разликују од родољубивих песама писаних у овом времену, стим што су ове најновије књижевно зрелије и песнички вредније. Песник је више песама у овом циклусу посветио узроцима и последицама распада бивше СФРЈ. Он кад пише у својим песмама никад не осуђује, он само песнички констатује, наводећи узроке и последице распада, где каже да ова јава, стварност и стање у коме смо се нашли воде нас у дубок понор и црне дане, или:

"У прошло време будућност ме враћа.

За реч слободе понудих себе.

У сопственој слободи с мислима се борим"...

"Домовина се с муком гради, подиже и ствара,

А лако руши, разграђује и хара"...

Већина песама Јерка Миловановића су кратке форме и подсећају на кратке записе или епитафе, где је песник са мало речи успео да изрази цео садржај своје мисли.

Скоро ни један песник није остао а да се не огласи у својим песмама и да дигне свој глас против агресије НАТО пакта на нашу земљу 1999.године, па је тако учинио и песник Јерко Миловановић, где је у својој збирци посветио више песама на ову тему. У његовим песмама посвећеним НАТО бомбардовању наше земље, не осећа се горчина осуде и мржње. Песник само констатује и пут хроничара описује песничким језиком своја осећања у "Прометејском духу":

Не кради нам љубав опори свете,

Злослутним мраком, муњама и громовима,

Племе хоћеш да нам затреш!"...

Он је против рата и сваке врсте насиља. Он вапи за миром и слогом међу људима. У својим песмама, понекад у облику епитафа и кратких записа, он нам дочарава своје виђење света у коме живимо.

"Покушавам да сазнам истину дана,

Не успевам да стигнем самога себе,

Лутају ми мисли сокацима тишине,

Још увек учим приземно да ходам"...

Он као песник размишља о једној теми која се провлачи кроз више његових песама у овој књизи, а то је питање речи човек. Самог човека као јединке или човека као саставног дела друштвене заједнице. Песник Јерко Миловановић у својим песмама доказао је једну истину: Кад дође до сиромаштва и беде, истовремено долази и до ерозије морала и духовног пропадања човека као јединке. Песник се алтруистички обраћа вапајем свим људима и каже:

Кад бих мог'о свом топлином,

цео свет бих срцем обавио.

Па да куца у истоме ритму.

Тад бих био за чиме сам тежио!

-Човек"...

Или кад у облику епитафа песник поручује:

"Ја знам свет љубави.

Бојим се да је само мој.

Препун сам уснулих снова.

Нећу више да сањам."

Љубавна поезија Јерка Миловановића одликује се певљивошћу и лепим везаним стихом. Неке од ових песама могле би се компоновати за сценско извођење. Више љубавних песама из ове збирке датирају из песникове младости и писане су у младалачком заносу, што указује да је овај песник достигао највећи домет у творењу љубавне поезије. Његове љубавне песме из садашњег времена одликују се новим начином творења стиха преко метафора и кроз персонификацију појмова из природе као што су: звезде, ветар који дува са непрегледних гора, анђеоски снови, лепоте морских дубина и све остале отелотворене кроз песникову визију љубави. Иако писане у позним годинама песниковог живота, његове љубавне песме одишу младалачким жаром и усхићењем које доводи до врхунца љубавне екстазе, као например у песми "Уздаси крај реке". У појединим песмама, као у песми ''Тамне ноћи" и другим провејавају елегични тонови, кад песник говори о пролазности живота и каже:

"Сад у позним годинама мраз ми душу из дубине пара.

На олтару мојих снова задња свећа догорева.

У смирају тамне ноћи, зрачак наде одолева.

Из дубине тела мога, зов тишине сад одзвања

А уморно срце тихо, у дно душе се урања.".

Многи песници су најлепше песме написали инспирисани својим родним завичајем за који је наш познати књижевник из старе генерације Божидар Ковачевић рекао да је завичај сличан извору хладне воде крај пута који мами уморне путнике, а како време и године пролазе, а они старе, све више. И песник Јерко Миловановић се у својој поезији одужио своме завичају и посветио му више песама у овој књизи. У његовим песмама боје родног завичаја су лепше и другојачије но било где, а пролеће, планине и потоци, биљке и цвеће су лепши но било где, на другом месту.

У поезији за децу која завређује пажњу, у овој збирци песник Јерко Миловановић је вешто уплео појмове из природе као саставни део живота деце, њиховим радостима, и одрастању. Неке песме за децу представљају праве басне у којима животиње попримају људске особине, а које поред осталог поседују и дидактички (поучни) карактер.

"Лија стара вука туче,

Свиња љуби мало куче,

коза пева: оперету,

с ветровима у дуету."...

Све се то догађа у његовом завичају каже песник, па и деда мраз кад стигне у Туларе родно место песниково, разликује се од осталих деда мразева:

"На леђима торба жута,

носио је више пута.

Бунда му је сва црвена,

звездицама окићена."...

Својој унуци Марији за други рођендан, песник је поклонио најлепшу песму, изразито надахнуту и лепу, а док је у песми, која носи наслов "Азбука ћириличног писма" дошао до израза сав песников таленат за творење поезије за децу. Наиме у овој песми дефилује читава менанжерија животињског света са свим својим особинама, што се ова песма као и друге песме за децу у овој књизи могу уброити и сврстати у најбоља остварења поезије за децу уопште.

Због своје оригиналности и разноврсности тема којима се песник Јерослав Миловановић –Јерко бави у својој књизи "Топлички жар", читаоц ће са задовољством прочитати ову збирку песама, неспорно овог талентованог песника, чиме је оставио траг о свом песничком постојању.

У Београду3.маја 2004.г. Васо Пештерац,

Председник

Удружења писаца Србије

CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

821 . 163 . 41 - 14

821 . 163 . 41 . 09 – 1 Миловановић Ј .

МИЛОВАНОВИЋ, Јерослав

Топлички жар / Јерослав Миловановић

Јерко. Београд : Удружење писаца Србије,

2004 (Београд ''COMPUSCAN''.-

150 стр. ; 21 цм.

Тираж 300. – Стр. 5-7 : Увод / Теодор

Опалић. - Стр. 8-12 : Песничко виђење света

у поезији Јерослава Миловановића у збирци

''Топлички жар'' / Васо Пештерац.

ISBN 86-81911-40-6

а) Миловановић, Јерослав (1940-) -

''Топлички жар''

COBISS.SR – ID 119165708

За уобличавање и компјутерску обраду текста ове књиге велику захвалност дугујем свом сину Горану Миловановићу, а за финанциски допринос при штампању исте, изражавам захвалност Драгици Милошевић из Београда.

Аутор

povratak na sadržaj